Било је задовољство писати за МАЛУ велику варош

   Често ме питају – Колика је та Варош када Вас свуда толико има? Увек сам имао исти одговор – Мала али смо добро распоређени. Да су ме којим случајем питали за емотивну везу између мене и ње сигурно би чули нешто друго. Или не. Пошто о емоцијама углавном ћутим. Срећом, питали су за територију.

   -Иначе? –Питање са којим почиње дан. Све недоумице овога света смештене у једну реч. Варошани углавном одговарају са –Све по старом- што на трен сруши њен епитет Нова. Али само на трен. Човек је тај који је у њој сваки дан нови. И срећан. И тужан. Бесан. Пијан. Гостољубив. Али увек искрен.

    Ту се сви знају али се понекад не јављају једни другима. Замислите тај апсурд када би се сваки дан јављали. А Варошани не воле апсурде, досаду и учмалост које понекад мали град може наметнути.

    Овде крст и месец праве свод. Кров свих Варошана. Овде се не рађају вере већ људи. На трпези Варошана увек можеш наћи Никољдански ослић и Рамазанску баклаву.

    Новине се не читају седећи већ шетајући. Довољно је да пређеш од Зебиновца до Браношевца и сазнаш све. То је једино место на свету где не мораш срести никога а да опет знаш да ниси сам.

    Недељом Варошани гледају фудбал. Стадион је место где се све комшијске фрустрације пренесу на судију. И све на крају добро испадне. Судија оде задовољан. А Златар увек победи. И када изгуби. Нисмо ми навикли да нам неко суди. Осуда је у ћутању које те чини да будеш бољи.

    Варошани су гледали представе и филмове када су и већи градови оскудевали у томе. Не познајем овде човека који није маестралан глумац. Способност да од обичне кафанске туче направиш причу на којој би и Молијер позавидео.

   Овде нема договора за виђање. Овде се људи виђају сваки дан. Ако их којим случајем нешто омете у томе, могу наићи на опростиву осуду – Где си ти? Нема те сто година!

   И све је тако лепо. Од природе до људи. Варошани знају иронично рећи – Јесте, на десет дана. Али сигуран сам да не мисле тако. Где год да оду, осете мирис ветра са Златара.

   И тако. Ако те неко пита -  Где је та Нова Варош?  Питај ти њега – Где ти је књига из географије?

   Ако те пита колика је, слободно му реци Велика. Свако ће разумети ствар објашњену из срца.

                                                                                                                                                                           Раде Аничић